Bio je prvi ovdašnji kantautor, muzički otac Tome i Radeta: Sećanje na Dragana Tokovića

"Rastao sam pored Dunava,

pored dobrih starih alasa,

Preporučujemo

lovio sam šarane,

ispraćao brodove

i snivao snove daleke.

Dunave, Dunave,

kraj tebe mi srce ostade.

Plovio sam belim lađama,

morima i mnogim rekama,

al' đerdapske klisure

i dunavske obale

u srcu su mome ostale.

Kada bih se opet rodio,

Dunavom bih opet plovio,

pevao bih curama

što rastu kraj Dunava

i mahao belim lađama."

(Dragan Toković)

Narodnjačku himnu Novog Sada i desetine drugih onarođenih pesama o Dunavu napisao je i komponovao Dragan Toković, jedan od prvih i najsvestranijih jugoslovenskih kantautora. Niko sa toliko žara nije opevao najveću evropsku reku kao što je Toković u svojim pesmama: "Rasatao sam pored Dunava", "Dunave, moje more", "Kraj Dunava koliba", "S one strane Dunava ima jedna garava", "Dunavom, Dunavom, sa mojom draganom".

- Moja prva inspiracija nije vezana za Dunav nego za crkvu. Moj otac Spasoje je bio sveštenik, a ja sam već sa četiri godine pevao "Gospodi pomiluj" i "Amin" tako da ječi cela crkva.

- U ratu sam ostao bez oca, selio se sa braćom i sestrom, skrasio se u Kruševcu. Tu sam upoznao Đuricu Ćirkovića, u to vreme našeg najboljeg harmonikaša, koji mi je prvi rekao da sam rođen da budem pevač i kompletan muzičar - pričao je Dragan Toković u emisiji "Sabor" Studija B.

Dragan Toković (1932 - 2002) je bio pesnik, kompozitor, aranžer i pevač i narodne i zabavne muzike. Svirao je klavir, bubnjeve, bas, harmoniku, džez, šansone, kancone, sirtaki, mađarske i ruske romanse. Izbacivao je pesme u jednom dahu, sa i bez instrumenata, otvarao i zatvarao kafane i noćne klubove u Parizu, Londonu, Njujorku, Kairu, Bejrutu. Pevao je šansone u društvu Šarla Aznavura i Žilber Bekoa.

- Toković je moj idol. Sreo sam ga u "Topčiderskoj noći" i uverio se u njegovu pismenost i multikulturalnost. Nesebično nam je prenosio svetska iskustva iz Amerike, Afrike, Australije. Toković je moj muzički otac, a koliko znam i Arsena Dedića i Tome Zdravkovića i još ponekih koji su imali talenta da pokažu svoje ja u muzici - kaže Rade Vučković.

Impresivan je spisak Tokovićevih besmrtnih pesama koje potpisuje kao autor i muzike i teksta: "Lela Vranjanka", "Zorice, Zorule", "U Novom Sadu", "Oj, Safete, Sajo", "Šta će meni konji vranci", "Leti, leti, bijeli golube", "Volim da te volim", "Oj, Srbijo, zemljo voljena", "Daj mi čašu rakije", "Ne budi me rano", "Zbogom moja ljubavi", "Neka vreme izbriše", "Nikog nemam osim stare violine", "Svadbe stižu, jesen je", "Oženih se iz ljubavi puste", "Ja prošetah kraj Morave", "Tamo oko Fruške Gore", "Sremice mlade celer sade", "Gružo, moja ružo bela", "Bolujem, tugujem", "Nema te više Alija", "Fatima", "Ala mi je, pa mi je"...

Dragan Toković je bio veoma selektivan u izboru pevača svojih pesama. Retki su pevači koji se mogu pohvaliti da su snimili više od dve Tokovićeve pesme. Najviše Tokovićevih pesama snimio je Zoran Gajić Grozdinac. Razumeli su se i u pesmi i u boemiji i u disidentstvu. Toković je voleo to Gajićevo ležerno pevanje, taj divan spoj radijskog i kafanskog pevanja.

- Toković je ostavio pravo malo blago, pun kofer nesnimljenih pesama. Dobro se sećam, odveo sam mu nekoliko svojih pevača, čuo ih je i posle nekoliko taktova rekao otvoreno im rekao: "Niste vi za moje pesme" - pričao je Danilo Živković.

Dragan Toković, muzički otac većine ovdašnjih kantautora, preminuo je 9. juna 2002. Ostao je u senci svojih pesama koje je narod već odavno prihvatio kao svoje.

(Goran Milošević)