Srpsko selo kandidat za najlepše na svetu: Nazvano po reci čijem su nazivu kumovali car Lazar i carica Milica

"Selo moje lepše od Pariza, lepo iz daleka, još lepše iz bliza"...kažu stihovi verovatno jedne od najčuvenih pesama narodne muzike koja slavi srpsko selo. A da zaista možemo lepotom naših ruralnih predela da se dičimo širom sveta, govori i činjenica da su na ovogodišnjem konkursuSvetske turističke organizacije Ujedinjenih nacija kandidati Srbije tri sela - Tršić, Rudno i Bistrica.

Netaknuta priroda, vodenice i reka Bistrica, zaštitini su znak istoimenog sela u Braničevskom okrugu koje je kandidat za najlepše selo na svetu. Uprkos tome, nalazi se na listi sedam najugroženijih lokaliteta kulturnog nasleđa Evrope.

Preporučujemo

Legenda kaže da su imenu reke kumovali car Lazar i carica Milica koji su jašući okolnim brdima zastali da odmore kraj bistrog potoka. Tu se početkom 19. veka, naseljavaju i prve porodice koje i samo mesto nazvaše - Bistrica.

- Ja mogu da vam kažem da je iz Bistrice najmanje ljudi na strani, da su ljudi ostali pored ognjišta da sačuvaju to naše što imamo ovde, malo ih je otišlo u inostranstvo, vratilo se naravno a i emocija prema Bistrici je poseban osećaj - kaže Gorica Marinković, predsednica Udruženja "Vodeničara i pomeljara".

Neke od porodica su zadržale tradiciju svojih predaka, a najpoznatiji svakako su vodeničari. Kod Petrovića vodeničarski točak vrti se već više od veka.

- Odrasli smo tu, mnogo toga nas veže za vodenice zato smo obnovili, tu smo često, radimo oko nje stalno i to je to, da se živi od vodenice je nemoguće - kaže vodeničar Stefan Petrović.

Na pitanje "šta njemu znači vodenica", kažeda on to ne može da definiše.

- Tu sam porastao u selu gde je puno vodenica i meni je to sastavni deo života - ističe Stefan.

Sastavni deo života, vodenica je i Mirjani Pavlović koja danas brine o jednoj od osam koliko ih je aktivno u selu.

Na pitanje kako izgleda jedan vodeničarski dan i doručak Mirjana Pavlović odgovara: "Doručak obično bude slaninica, sira, projica ili pogača i tako a uz to se pije neka rakijica, pivce i to".

Ona ističeda je proja koja se napravi od brašna sa vodenice posebna, a što se tiče tajne te lepote ukusa, kaže ni sama nije sigurna u čemu je stvar, ali možebiti da je "slađa" jer na vodi se okreće kamen.

U svojevrsnom muzeju na otvorenom, nalazi se i vodenica predaka najpoznatijeg meštanina Bistrice, sportiste Dragutina Tomaševića.

Za njega kažu da je bio brži od voza, jači od otrova i prepreka na putu do cilja. Prvi srpski maratonac i učesnik Olimpijskih igara u Stokholmu 1912. godine, Dragutin Tomašević rođen je u Bistrici i još jedan je zaštitni znak ovog sela.

Dakle, selo prirodnih lepota i dobrih, znamenitih ljudi.

(Telegraf.rs/RTS)